INTERVJUI

STANISLAV BONDARENKO I AURIKA
Stanislav Bondarenko i njegova supruga Aurika divan su i srećan par. Odlučili smo da im postavimo ista pitanja kako bismo saznali koliko su različiti muški i ženski pogledi na ljubav, porodicu i brak.

ISTORIJA UPOZNAVANJA:

Stas: Bio sam u školi za motocikle. U početku sam tamo odlazio kao deo radnog projekta, ali cela ta priča sa motorima toliko me je opčinila da sam odlučio da nastavim da pohađam. Tog leta prelistavao sam Instagram i odjednom sam na stranici jedne moto-školo video fotografiju devojke. I nešto me je bocnulo, pomislio sam: „Kakva lepota!“. Pokazao sam fotografiju prijatelju i zamolio ga da mi otkrije ko je ta devojka. Nakon nekog vremena, prijateljica me je pozvala i rekla da je ona (ta devojka) sada u školi. Shvatio sam da se taj trenutak možda neće ponoviti. Zamolio sam da je nekako zadrži i pojurio tamo. Kad sam stigao, Aurika je već završila svoj čas i pokušavala da se slika. Prišao sam, ponudio se da pomognem oko toga, i krenula je konverzacija.

Aurika: Imam malo izmene. U nekim trenucima, Stas i ja se ne slažemo. On smatra da ako nešto želite, onda morate da se prepustite situaciji i ne razmišljate o tome. Uveren da univerzum uopšte ne funkcioniše. Dok ja mislim, ako sanjate o nečemu, onda to morate da privučete.

Dakle, imala sam 31 godinu i više od dve godine nisam bila u ozbiljnoj vezi. Nekako sam oduvek znala da ću se udati posle 30-te, sama sam to osetila. Ali u nekom trenutku počela sam da se brinem, jer društvo nameće svoja pravila. U određeno doba svi počinju da govore kako vam definitivno trebaju deca, muž, porodica... Tako da sam počela da mislim da sa mnom nešto nije u redu. Imam posao, prijatelje, hobije, ali nešto nedostaje. No, moj trener jednom mi je rekao da očigledno nešto nedostaje, a to je da, izgleda, nema dovoljno ljubavi. Tada sam ga pitala: „Šta da radim? Ne daje mi se oglas!“ Trener mi je onda odgovorio: „Kada tražimo posao, da li radimo na tome da ga dobijemo? Ne pada posao sa neba. Tako je i sa ljubavlju.“

I tada sam pomislila, zaista, gde mogu da sretnem svog budućeg supruga? Radim po ceo dan, ne želim da koristim aplikacije za upoznavanje, skeptična sam prema momcima koji dolaze u bar. Morate proširiti krug poznanstava i krenuti na onim mestima gde izlaze muškarci koji vam po osnovnim parametrima odgovaraju. Tako sam namerno krenula u moto-školu, i to uprkos činjenici da sam strašna kukavica. Razočarenje je došlo vrlo brzo – u grupi su bile samo devojke i jedan momak koji su mi bili apsolutno nezanimljivi. Ukratko, bila sam potpuno očajna da ću uopšte sresti nekoga, ali motocikli su me odvukli, i odlučila sam da ostanem – samo da treniram i ne razmišljam više o ljubavi.

Jednog dana Stas mi je prišao. Treba napomenuti da ne gledam serijske filmove i retko odlazim u bioskop, pa ga nisam prepoznala. Kad smo se prvi put upoznali, činilo mi se da izgledam jako grozno. Bez šminke, stajlinga – ukratko, nisam uopšte tako zamišljala susret sa budućim mužem. Bio je tako sladak i prijatan da sam glasno rekla: „Šteta što se nisam sredila“ (smeh). To se možda čini čudnim, ali sigurna sam da ne bismo trebali da se krijemo od ljudi koji nam se sviđaju. Nema ničeg lošeg u otvorenosti.

SHVATIVŠI DA JE TO BAŠ „TVOJA POLOVINA“

Stas: U početku mi se sve svidelo na Auriki. Bilo je nekako intuitivno. Ali njen stav prema životu i mojoj profesiji bio je izuzetno važan. Kada smo počeli da se zabavljamo, direktno sam je pitao: „Jesi li ljubomorna?“ Budući da je u mojoj profesiji veoma važno da druga polovina shvari da postoje snimanja i predstave, da stalno morate sarađivati sa različitim partnerima, da postoje romantične scene. Ljudi iz moje profesije to razumeju, ali nisam znao kako će osoba koja nema veze sa glumom reagovati na moj posao. Srećom, Aurika je bila apsolutno nedvosmislena.

U vreme našeg susreta, bio sam razveden. Sin mi je već odrastao, ali želeo sam da imam još dece. Sa Aurikom smo se dogovorili da ćemo živeti neko vreme zajedno i videti da li smo se pronašli ili ne. Prvobitno sam bio fokusiran na ozbiljnu vezu i rađanje dece. Usput smo malo požurili sa poslednjim, ali bio sam siguran da će biti divna majka.

Aurika: Iskreno, bila sam pristrasna prema kolegama glumcima. Pošto sam se ranije susretala sa momcima iz ove profesije, nisam baš volela da imam bilo kakve bliske odnose sa njima. Ali Stas je potpuno drugačiji. Prvo, on je porodičan čovek i veoma odgovoran. Drugo, uvek mogu da se oslonim na njega. A to je veoma važno jednoj ženi. Često sam u porodicama viđala, kako žene, posebno posle rođenje dece, budu prepuštene sebi (u smislu bez muške pomoći) od svojih muževa – što prošto kod nas to nije slučaj.

KAKO SE ŽIVOT PROMENIO POSLE VENČANJA

Stas: Generalno se u mom životu ništa nije promenilo. Veruje se da se muškarci strašno plaše braka i da se za njih sve okrene naopako. Ali to je verovatno za one koji gubitak slobode i ograničenja vide u odnosima. Ja nisam jedan od njih. Mi smo dve osobe koje poštuju međusobne granice. Još uvek mogu da idem na sastanke sa prijateljima kada poželim, baš kao što se Aurika može videti sa svojim prijateljima i provesti vreme bez mene. Svako mora imati svoja interesovanja, svoje prijatelje. Uostalom, bićemo zajedno celog života, ali ponekad je sjajno biti odvojen jedan od drugog. U ovom slučaju, najvažnija stvar u braku je sposobnost da oprostite, razumete i potisnete svoj ego. Verujem da ako vam je devojka draga, a vi ste se na primer, posvađali, uvek ćete naći način da se pomirite.

Aurika: Za mene se sve promenilo! Zamislite, bila sam slobodna devojka 12 godina, živela sam sama, ništa me nije ograničavalo. Porodica i deca proširuju život žene za 180 stepeni. Čak je nekako nepošteno da se tradicionalno muškarci plaše braka, mada se za njih sve ne menja toliko. Naročito sa dolaskom dece. Iskreno, rekla bih da nije bilo Stasa, naše ljubavi i njegove podrške, verovatno se ne bih udala. Ne bih se usudila. Ali želim da kažem svim devojkama da se ne treba ničega bojati. U starosti se uvek bojimo usamljenosti i činjenice da nam niko neće doneti ni čašu vode. Ali sve se menja, ni mi nismo isti kao naši roditelji, a posebno kao naše bake i deke. Možemo se opustiti, uživati u životu, biti znatiželjni. Danas uopšte nije neophodno venčati se, nije potrebno. Papir nije garancija dobrog braka.

TAJNA SREĆNE VEZE

Stas: Ravnoteža i kompatibilnost dvoje ljudi. Na primer, ja sam eksplozivan, emotivan, ali opušten i ne mogu dugo da se svađam. A Aurika je meka, nežna, nikada neće pogoršati sukob.

Aurika: Naravno, ljubav i predanost. Ako mi sutra Stas kaže: „Spakuj stvari, povedi decu, odlazimo da živimo na Antarktiku“, pokupiću sve i krenuti za s njim. Očigledno sam takva osoba – volim da pratim vođu. Ali ipak, mislim da je u bilo kojoj vezi najvažnije jedno drugo slušati i čuti.

Prevod intervjua za TopBeauty, by Despine tim 💗